FIZIKALNA TERAPIJA LUMBALNI SINDROM
Skup tegoba koje se manifestuju kao bol u kostima I koji se uglavnom širi duž noge uz mogućnost pojave grčeva mišića, a koje može da prouzrokuje ograničenost prokirvljenosti tog dela kičme. S obzirom na učesttalost ovaj sindrom se predstavlja kao bolest civilizacije.
Uzroci
Uzroci mogu biti raznoliki. Uglavnom su degenerativne promene koje nastaju starenjem kičmenog stuba. Inače, ovaj problem nemaju samo stariji ljudi već se sve više javlja I kod mlađih, s obzirom na promene životnog stila, teškog fizičkog rada ili dugog sedenja, kao I zbog trauma zapaljenja, tumora ili suženja kičmenog kanala.
Opterećenje kičme dovodi do promene na međupršljenskom disku, odnosno između pršljenova.Njegovo jezgro se suši, dok na prstenu koji ga okružuje javlja se pukotina. Ukoliko dođe do naprezanja jezgro može da prodre u pukotine prstena I tada se stvara bol. Ako bi bilo dugotrajnije trpljenje stvara se diskus hernija. Pri naglom pokretu, prstem prska, jezgro se povlači I vrši pritisak na korenove živca ili na kičmenu moždinu. Starenje, osteoporoza,slavost leđnih mišića, fizički napore, podizanje teških predmenta savijenje, nagli pokreti su sve faktori koji izazivaju I doprinose promenama na kičmenom stubu.Glavna tegoba je bol u krstima koji se pojačava pri pokretanju i naprezanju. Kao reakcija na bol javlja se refleksno grčenje mišića oko kičme i ukočenost. To je zaštitna reakcija mišića, kako ne bi došlo do oštećenja živca. Zbog pritiska na nerve može se javiti trnjenje (osećaj mravinjanja, peckanja, žarenja, paljenja) smanjenja osetljivost do potpune neosetljivosti. Kod diskus hernije javlja se slabost mišića (pareza) pa čak i paraliza mišića.
Samo prisustvo bola u kostima zove se lumbago. Ako se bol spušta duž noge to se naziva lumboišijalgija ili išijas. Bol u kostima može da se širi u sedalni deo, prema kuku i duž noge.
Ukoliko dođe do pritiska na kičmenu moždinu, javlja se bol i trnjenje u predelu polnih organa i unutrašnje strane natkolenice. Može doći i do gubitka osetljivosti nogu pa čak i do njihove oduzetosti. Moguć je i gubitak kontrole mokrenja i stolice, što zahteva kiruršku intervenciju.
Polazna osnova u dijagnostici jeste rendgenski snimak, koji uglavnom daje normalan nalaz ili se vidi suženje međupršljenskog prostora. Od veće je pomoći magnetna rezonanca (MR), koja pokazuje u kakvom je stanju kost, ali i meko tkivo, mesto i uzrok pritiska na nerv.
Lečenje
Za ovu bolest je bitno da I mirovanje treba da traje što kraće uz korišćenje antireumatika I analgetika u vidu tablet I gelova (Brufen, Diklofen, Rapten K.Nimulid I slično. Nakon primene ovih lekova I saniranja bolnog stanja, neophodno je započeti sa fizikalnom terapijom kojom se uključuje I primena različite vrste struja (TENS terapija, interferentne struje, dijadinamske struje, galvanska struja), laser, magnet, ultrazvučno lečenje i vežbe. Nakon smirivanja jakih bolova, započinje se fizikalna terapija, kao metod izbora za one pacijente čije stanje ne zahteva hiruršku intervenciju (svega oko 15% pacijenata zahteva hiruršku intervenciju). Od fizikalnih procedura, koriste se različite vrste procedura protiv bolova i upale, za poboljšanje cirkulacije i smanjenje otoka.
Primenjuju se različite vrste struja (TENS terapija, interferentne struje, dijadinamske struje, galvanska struja), laser, magnet, ultrazvučno lečenje i vežbe.
